Mandela Srbin

ЕКСКЛУЗИВНО: Мандела био Србин, деда му се презивао Мандић!

Mandela Srbin

Урођени инат, правдољубивост и нешто светлији тен Мандела је наследио од свог деде Жарка

БЕОГРАД – Јужноафрички лидер Нелсон Мандела, чију је смрт проплакао цео свет, пореклом је био Србин, а деда му је био кујунџијски шегрт Жарко Мандић који се из околине Прокупља у другој половини 19. века отиснуо у свет, открива ексклузивно наш портал! 

Ово у својој исповести открива Манделина рођака Зора Прањанин (74), рођена Мандић, којој преминули црни нобеловац дође даљи стриц.

– Деда Нелсона Манделе, Жарко, старији је брат мога прадеде Милоша. Жарко је рођен 1851. године у породици Стојана и Драгиње Мандић као најстарије од седморо деце. Иначе, породица Мандић је у топлички крај ускочила из Црне Горе негде у 18. веку и населила се  у селу Гласовик код Прокупља. Жарка су родитељи, чим се замомчио, дали на занат кујунџије, који је учио у граду. Био је вредан и честит, као и сви Мандићи, али немирног духа, прави ветропир – започиње Зора своју причу о пореклу славног борца против апартхејда.

Станоје вуновлачар, који је имао радњу одмах до Жарковог газде, непрестано је говорио о земљи окруженој океаном, где је стално топло и где се лепо живи, а причао је и занимљиве приче о животињама које своје младе носе у торби.

– Подстакнут немаштином, али и пустоловним духом, Жарку су те приче разбуктале машту и он је чврсто решио да стигне до Аустралије. Скупио је нешто пара, колико је имао, и само једне ноћи отперјао оставивши поруку да је отишао на други континент и да ништа не брину за њега. Некако се докопао Солуна, а пошто му је понестало пара, није му остало друге, него да се укрца као слепи путник. Међутим, како је био мрак, промашио је брод, и уместо за јужни континент Аустралију, нашао се на путу за Јужну Африку – казује Зора.

Брод је спустио сидро у луци Порт Сент Џонс и ту је Жарко искористио прилику да напусти потпалубље, али чекало га је изненађење. Видео је мноштво црних људи какве никад није видео у животу. Станоје јесте спомињао Абориџине, али је говорио да они не живе у градовима где је бело становништво, већ имају своја насеља дубоко у унутрашњости. А овде је било и белих и црних, али некако се могло приметити по присуству бичева у рукама да су бели у бољем положају. Он никада није стигао до Аустралије, али је своју срећу пронашао на афричком континенту.

– Жарко се запослио и врло брзо је постао надзорник једног градилишта, док су црнци радили за њега. Ипак, био је добар и правичан према њима и они су га заволели. Ту је радила и група црних радника из Конга који су га на свом лингала језику звали “мунделе”, што значи “белац”. Један од њих, са којим се Жарко спријатељио, приметио је сличност са презименом Мандић, па је из шале преиначио “мунделе” у “манделе”. Жарку се то допало, па се и он почео представљати тим именом, с тим што је надимак “Манделе” променио у “Мандела”, јер му је тако звучало ближе српском језику. Тако је Жарко Мандић постао Жарко Мандела – открива Зора.

Међутим, он је приметио пуно неправде која је наношена црном народу од белих колониста и због тога се једном чак посвађао са власником фирме за коју је радио, па је добио отказ. Револтиран, напустио је град, и кренуо ка унутрашњости дружећи се са црначким племенима источног дела Јужне Африке, чији је банту коса језик већ доста савладао. Правио је за њих ситан накит, што је вешто радио, будући да је у Прокупљу изучио занат кујунџије.

– Тако је доспео у село Мвезо у области Умтата. Ту се заљубио у лепу поглавичину кћи, а богами и она у њега, јер је био леп и наочит момак. Поглавица је дао свој благослов, али је Жарко морао да испуни услов откупа младе са две краве и 12 коза. Зарадио је за откуп вредно радећи и продајући накит, и њих двоје су се узели и изродили пуно деце. Остао је да живи у том селу и само је повремено одлазио до града да пошаље писмо својима, да им јави да је добро, да се оженио, добио децу, да држи пуно коза, кокошака и мравињака и да не брину ништа – приводи крају своју причу наша саговорница.

Зора указује и да је Нелсон Мандела био приметно светлијег тена од својих сународника, а разлог се крије управо у томе што му је деда био белац из Србије. 

– Мој стриц Нелсон је сав био на Мандиће – тврдоглав, бунтован, али правдољубив, и видело се за живота да га је красио прави српски инат. Кад се родио, дали су му име Ролихлахла што значи “онај који ствара невоље”. Од малена је налазио начин да испузи негде и прави крш и лом, или проспе чорбу од термита, или сруши тегле са ајваром, или би бацао коре од банана испред улаза у колибе, па се неко поклиза кад изађе… А Жарко је често помињао Нелсона наводећи да му је то омиљени унук и стално у писмима понављао: “Од њега ће бити неко чудо, сав је на мене, љуби га деда” – закључује причу Зора Прањанин. 

Поделите

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *