Мигрант покушао самоубиство кад су му рекли да је добио имање у Србији

ОБРЕНОВАЦ – Азилант из Авганистана Захир Рахиџани (37)  покушао је да се убије у Центру за прихват азиланата у Обреновцу. Он се бацио кроз прозор собе у којој је био смештен недуго пошто је сазнао да је у оквиру програма Владе Србије, а у складу са споразумом из Маракеша, добио на поклон имање од 28 ари и кућу у Дољашници, као и субвенције за обраду земље од 2.000 динара по хектару.

Добио 28 ари најбоље крчевине у Дољашници и 500 динара субвенције, али запао у очај (фото: Н1 скриншут)

– Деловао је тако срећно када смо га обавестили да му је одобрен трајан смештај и стамбено збрињавање у Србији. Јутрос је пронађен у снежном смету поред зграде, Пролазници су мислили да је у питању Снешко Белић који се преврнуо, али кад су покушали да га усправе схватили су да је реч о човеку у стању дубоке хибернизације. Срећом, још је давао знаке живота, па је одлеђен и реанимиран поред високе пећи термоелектране „Никола Тесла“ у Обреновцу – рекла је Светлана Велимировић, заменик републичког комесара за избеглице и миграције.

Она објашњава да је у његовој соби био отворен прозор по чему су истражни органи закључили да је покушао самоубиство.

– Не знам шта би био повод за тако нешто. Добио је 28 ари најбоље крчевине у Дољашници. Добро, није до краја искрчено, пошто су дрвокрадице само исекле шуму на овој парцели, а њему је остало само да повади пањеве и корење, но након тога, остало би му најквалитетније пољопривредно земљиште. Уз то му је следовала и напуштена, али велелепна чатмара, кућа од трске и блата, затим плуг са гвозденим ралом, као и годишње субвенције од 2.000 динара по хектару које Влада Србије даје земљорадницима, а то значи за њега више од 500 динара, с обзиром на величину поседа коју је добио. Све то, као и близина велеграда, какав је Велико Градиште, обећавали су бољи живот – објаснила је она, додавши да не зна зашто се мигрант одлучио на суицидни корак кад је могао да постане велепоседник.

Његов цимер Фатим, такође мигрант из Авганистана, каже да се еуфорија код Захира претворила у депресију када је сазнао да ће морати да обрађује земљу.

– Покушао је да откаже понуду Владе Србије, али су му рекли да је то немогуће и да је већ потписао сва документа. Када је сазнао да ту земљу не може да прода, јер је нико не би купио, запао је у очај. Сумњао сам да ће покушати овако нешто, али је искористио моменат кад сам заспао и бацио се кроз прозор – наводи Фатим.

Иначе, познат је и случај сиријског избеглице Мавида ал-Ахташа који је тражио да иде у Немачку, али му је преко Владе Србије понуђен посао у немачкој компанији за мотање каблова која послује у Србији. Био је пресрећан када је потписао уговор по којем треба да почне да ради за Немце, али када је сазнао да ће му плата бити 200 евра, доживео је шок. Он је покупио породицу и са њом пешке побегао назад за Сирију. Србија је за њим расписала Интерполову потерницу због избегавања међународне радне обавезе.

Иначе, све је више азиланата који изражавају спремност да се врате пешке у своје ратом захваћене земље како не би били трајно смештени у Србији.

Аутори: Осман Чобан, Панургије Чичамичић

Поделите

3 Коментара

  1. Snežana Gut oдговор

    Znači li da je bolje i lakše živeti u Avganistanu (koji je zahvaćen ratom), nego u slobodnoj Srbiji? Žalosno i jadni mi koji tu živimo

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *