Док Звезда напада дабл-трипл, ево како је према Толетовој теореми 7=9

БЕОГРАД – Након завршетка првих 30 кола фудбалског првенства Србије следи плеј-оф у којем ће Црвена звезда поред дабл круне нападати и дабл-трипл, а ми ћемо се позабавити Толетовом теоремом према којој је могуће да 7:2 буде једнако са 9:2, односно 7=9, али и бројним другим аспектима ове занимљиве мaтематике.

Томислав Караџић је отишао са чела ФСС, али је оставио контроверзну математичку теорему (фото: Јутјуб скриншут)

Најпре треба рећи да је дабл-трипл у фудбалу постигнутих најмање 100 голова и освојених најмање 100 бодова. Звезда је надохват оба циља, али неће бити лако. У преосталих седам кола потребно је да постигне још 20 голова, односно нешто мање од три по мечу, како би стигла до 100 погодака. А да би освојила 100 бодова потребно јој је још 16 бодова од могућих 21. Прво је теже оствариво, јер је у „топ ејт“ плеј-офа остало најбољих осам тимова. Друго је можда и лакше оствариво, али теже видљиво јер су бодови преполовљени, па их треба изнова сабирати и пресабирати, да би се добио укупан број. Ти бодови су пред плеј-оф претестерисани као резбарским луком за техничко у основној школи, тако да и нису баш прецизно пресечени на пола, већ је тај рез кривудав.

А зашто дељење на пола није прецизно, то би могао цео живот да главу лупа Талес из Милета, али не и Толе из Петњице. Да не буде забуне, Толе није из Петнице, истраживачког центра за младе научнике, већ из Петњице, села поред Шавника, одакле су потекли многи великани, међу које њега не треба убрајати. Толета математика никада није занимала, и он није лупао главу законитостима математике, али је са својим скромним знањем рачунских операција, готово једнако скромним као његово знање фудбала, ипак успео да, кроз Толетову теорему, на велика врата уведе математику у фудбалско првенство Србије. Он је тиме учинио велики и револуционарни искорак, како у фудбалу, тако и у математици, чиме ће његово име остати уписано у аналима, пардон, анализама психотерапута.

Уверен да познаје математику, Толе је одрезао да је 3:2=2, и тако је он одлучио и тако ће бити, јер се, према законитости Толетове теореме, резултат који није цео број, заокружује на већи цео број. То важи за преполовљавање непарних бројева, док за дељење парних остају резултати добијени по принципима класичне математике. А пошто знамо из класичне математике да је 4:2=2, из Толетове теореме произилази да је 3:2=4:2, а то значи да је 3=4.

Из тога опет, видећемо да је 7=8. То јест, према Толетовој теореми 7:2=4, а како знамо да је и 8:2=4, јасно је да је 7=8. И све је то у реду, математика је јасна. Овде се може успоставити законитост да је парни број једнак непарном броју који му претходи.

Али, постоји недоумица, тачније Толетов парадокс, који произилази из Толетове теореме. У пракси видимо да се може догодити да је 7=9. Како је то могуће? Зар се дешава да су два суседна непарна броја такође једнака, као што је случај са суседним парним и непарним бројем? Пажљивом анализом видећемо како у неким случајевима долази до овог парадокса, а потом и до других парадокса и апсурда.

Наиме, у 27. колу првопласирана Звезда имала је 75 бодова, а другопласирани Раднички 68, односно 7 бодова мање. Према Толетовој теореми, да су тада дељени бодови на пола, Звезда би имала 38, а Раднички 34, при чему је разлика 4 бода. Односно 7:2=4.

У 28. колу, Звезда је имала 78 бодова, Раднички 71, и опет је разлика 7 бодова. Али овде долази до парадокса. Да су бодови дељени тада, Звезди би припало 39 бодова, а Радничком 36. Ту би разлика износила само 3 бода. Дакле испада да је 7:2=3! А то се не уклапа у Толетову теорему где се резултат који садржи половину броја заокружује на први већи цео број, јер се овде заокружује на мањи цео број. Зато ово зовемо Толетовим парадоксом. Међутим, овде можемо да се позовемо на горе наведену рачуницу у којој смо утврдили да је 3=4, па тако из тога можемо закључити да јесте 7:2=4, али и да може да буде 7:2=3. Ит тога можемо да закључимо да Толетов парадокс ипак не обара Толетову теорему, већ само повећава број опција, односно тачних резултата.

Табела Суперлиге Србије након 30. кола (фото: superliga.rs скриншут)

Даље, у 29. колу Звезда има 81 бод, а Раднички је киксирао, па има 72 бода, што је разлика од 9 бодова. И ту би, након поделе, да се тада десила, Звезда имала 41 бод, а Раднички 36, што је разлика од 5 бодова. Овде нема парадокса, јер је 9:2=5 и Толетова теорема је апсолутно потврђена.

Али, у 30. колу, последњем колу пред плеј-оф, Звезда остварује 84 бода, а Раднички 75 бодова, што је и даље 9 бодова заостатка. Овде се коначно деле бодови, па Звезда остаје са 42 бода, а Раднички добија 38. И гле, опет Толетов парадокс, јер сада је 9:2=4, па остаје само 4 бода разлике!

Али ту долазимо до новог аспекта Толетовог парадокса, који прелази у Толетов апсурд. Наиме, из резултата 29. и 30. кола закључујемо да је 4=5, јер то произилази из резултата 9:2=4 и 9:2=5. Како је то могуће? Ако знамо да је 4:2=2, а према Толетовој теореми 5:2=3, онда 4 и 5 не могу бити једнаки. Знамо да је 6:2=3, па може једино да важи 5=6. Али Толетов парадокс каже да су 4 и 5 једнаки, а како знамо да су 3 и 4 једнаки, и знамо да су 5 и 6 једнаки, онда долазимо до резултата 3=4=5=6.

У овоме је смисао Толетовог апсурда. Математичари још нису успели да одгонетну како је ово могуће, али сматрају да ту нису чиста посла. Јер ако је 4=5, онда је и 3=6. А то би значило да преполовљена шестица даје саму себе, то јест 6:2=6, па овде Толетов апсурд прелази у Толетову апорију.

Али, када упоредимо резултате 27. и 30 кола , видећемо још један, можда и кључни аспект Толетовог парадокса. Приметимо да је 7:2=4, али и 9:2=4. У оба случаја Звезди остаје 4 бода предности након поделе, те се из тога може извести закључак да је 7=9. Односно, свеједно је имати 7 или 9 бодова предности уочи плеј-офа.

Аналогно претходном, можемо да изведемо Толетов апсурд да је 7=8=9=10. Јер утврдили смо раније да је 7=8, и знамо да је 9=10, јер је 9:2=5, а и 10:2=5. А како је 7=9, онда је 7=8=9=10.

Али то није све. Пошто знамо да је 10:2=5, а знамо и да је 5=6, онда и 5 и 6 могу представљати половину броја 10. Али по Толетовом апсурду важи 3=4=5=6, те резултат преполовљеног броја 10 може износити било који од бројева: 3, 4, 5 или 6. Тако овде долазимо до још једне Толетове апорије око које математичари лупају главу.

Даље, можемо да запазимо да је коло пре плеј-офа Партизан био бод испред Чукаричког са 54 бода у односу на 53. Да су се тада делили бодови обе екипе би имале по 27. У последњем колу, и Партизан и Чукарички су се изједначили на 54 бода, јер је Партизан изгубио, а Чукарички освојио бод. И после тога дошло је до поделе, где се  ништа није променило, обе екипе у плеј-оф улазе са по 27 бодова. То значи да освојени бод није значио ништа Чукаричком и да је могао слободно и да изгуби утакмицу, а играчи наплате неки кеш од кладионице. Његов бодовни салдо за плеј-оф се са тим једним бодом није променио.

Са математичке стране то значи да је 1:2=0. И овде долазимо до Толетовог парадокса, где се половина броја не заокружује на већи, већ на мањи број. Према Толетовој теореми требало би да је 1:2=1, што би се десило да је број бодова са парног постао непарни. Да је Партизан узео бод, онда би се то и десило, имао би 55 бодова, а након поделе би имао 28, односно 1 више од Чукаричког, па би важило 1:2=1. Али исто тако и да је Партизан узео бод, а Чукарички није, имали бисмо случај 55 према 53 бода, то јест 2 бода разлике пред плеј-оф, а само 1 бод разлике након поделе, то јест 28 према 27. У том случају би важило 2:2=1. Како видимо 1:2=0 и 1:2=1, стога закључујемо да је 0=1, па је то још један пример Толетовог парадокса. Али из 1:2=1 и 2:2=1 закључујемо да је 1=2, а из свега тога следи да је 0=1=2. Те опет долазимо до трећег Толетовог апсурда.

Занимљива математика: Израчунајте колико је Верица Ракочевић старија од свог супруга

Крајњи математички закључак је да потпуно непотребно користимо десетични систем бројања, јер се сви бројеви декадног система, па и један додатни, дакле сви од 0 до 10, могу означити са свега три цифре. Означимо их са X, Y и Z. Дакле, бројева од 0 до 10 има тачно 11, баш као играча у фудбалском тиму, и баш као метара удаљености беле тачке од гол линије. Они би били основа једанаестичног бројевног система, али по Толетовој трипартитној формули, где би сваки од знакова замењивао бројеве који су међусобно једнаки. Тако би, наиме, према трипартитном једанаестичном систему, знак X  био коришћен за бројеве 0, 1 и 2, знак Y за бројеве 3, 4, 5 и 6, а знак Z за бројеве 7, 8, 9 и 10.

Као што видимо, знак X замењује три броја, а знакови Y и Z замењују по четири броја. Ту се крије и највећа тајна Толетове математичке генијалности. Јер из овога се може извући Толетова формула у којој X-Y-Z представља формацију 3-4-4, што би требало да буде формација у којој треба да игра репрезентација Србије.

Аутор: Панургије Чичамичић

Прочитајте још:

Навијач Партизана дигао “ролекс” Мијатовићу јер је желео успомену на свог идола

Крстајић срећан што је положио за тренера јер сад коначно може да преузме неки клуб

Поделите

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *